Šta hoću reći... - Majacvet

Samoća uzdahom i
bolom para.
Suze očaja teku jer
gluposti kraja nema.
Samo mi osmeh volju
daje onaj koga volim.
Ne znam što bejah
rođena...
Mati moja, hvala ti
za svu ljubav i pomoć...

RUŽA
Najduži dani tek dolaze,
a meni srce spava kod tebe...
Tepih snova i želja tajnih sam
ti istkala da ti bude meko hodati,
moj anđele...
Pruži ruku i primi ružu krv crvenu
da ti mirom miriše...
Slušaj vetar kako ti šapuće ime
moje kao zavet ljubavi...
Krvava pismena nek osvanu na
krevetu kao znak da je devica
jauknula ime ljubavi svoje...

Zovu me dani prošli,
dobro mi došli...
Zove me ćošak tamni
da isplačem bunar
bezdani...
Mila majko, rodila
si me na radost.
A otišla si na večnu
moju žalost...
On je lek za moju dušu.
Tera svu moju tmušu...

Po trnju hodim,
krvave suze lijem.
Tvoja neću biti, ma
koliko me molio...
Zavet dadoh tvrdi
anđelu da ću kao
ptica bela na njegov
prag sleteti...
Božji sine, ne dozvoli
mi da ga izgubim...

Na novo mesto stigoh,
staro me držalo više nije.
Novo cveće ljubavi polako
i tiho niče, zalivano čežnjom
i potrebom da ne bude samo.
O meseče čudotvorče, toliko
mi radosti daješ.

Eh, tugo moja
slomljenih krila.
Šta sam sve
o nama snila.
I more i nebo
plavo želela.
Ostadoše mi
nade puste,
da me ruke
tvoje ne puste.
Duvaj, vetre,
do njega odnesi
čežnju moju
dok lišće
menja boju.
Suzama umivam
vrelo lice
i sanjam na
javi tvoje
poljupce...

Ne lovi me, nisam ti plen.
Ne traži me, nisam ti suđena.
Ni đavo, ni anđeo mi nisu
gospodari.
Tamo gde hodim, tu trnje
oštro raste, a krv iz tabana
lije...
Bila sam lovkinja na sreću,
sada sam lovkinja poljubaca
tvojih...

Idi, idi, idi,
za mene nisi.
Lagati te neću,
uzalud tražiš
ono čega više
nema.
Prijatelju stari,
naspi mi bokal
vode da sperem
grehe stare...
Tamo negde
Dunav šumi
tvoje ime...

Snovi prah postase,
trava zelena vene i
zvezda sjaj zgasnu.
Suze pisu pismena
tuge i zaborava
dok ih brisem rukom
vrelom od tvoje kojom
me drzis na povrsini
ovog sveta cemernog...